Konak kneginje Ljubice, Beograd – 6. septembar 2012. g.
Otvorena je izložba jubilarnog 20. Bijenala tapiserije na temu „Panorama“ u organizaciji Sekcije za tekstil i savremeno odevanje Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije . Učesnici 20. Bijenala tapiserije su Gorjana Ajzinberg, Aleksandra Bogićević, Ivana Bugarinović, Agneš Budžarov, Tamara Vasiljević, Maja Gecić, Sofija Di Garofani, Jasna Dulić Grujić, Daliborka Ðurić, Dragan Jankov, Divna Duca Milivojević, Slađana Milojević, Vesna Milunović, Milica Mirković, Izabela Mitić, Nataša Krstić, Snežana Pešić Rančić, Sonja Rosić, Marija Tasovac, Zlatko Cvetković. Kustos izložbe je dr Dijana Milašinović Marić.
Posebno interesovanje je vladalo za dve izložene tapiserije Sofije di Garofani, dame iz visokih aristokratskih krugova srpskih korena, poznate umetnice, humaniste, profesora Akademije primenjenih umetnosti u Parizu.
U Sofiji Di Garofani otkrivamo Penelopu koja je tapiserijom „Srpska Gernika“ simbolizovala vitalni ritam; smenjivanje dana i noći, stanje života i smrti, dinamizma i večitog trajanja, borbe protiv Bilderberg grupe koja upravlja i uništava planetu.
Otuda i Sofija citira „Stvorimo mozak i srce za zemlju, stvorimo, dajmo humani smisao nehumanoj borbi“.
Njena dela predstavljaju svet u koji stapa tehničku savršenost i kosmičku transformaciju izražavajući sasvim specifičnu opčinjenost. Niti su sputani, niti odbojni, vec naprotiv oslobodjeni katarzom koja je vec okončana. Sofija – mudrost pokazuje njen slavenski duh , čija tajna leži između realnosti života sa kojim se identifikuje sa zavičajem gde stvara simbiozu oblika i materije koja je ostvarena u jedinstvu duha i tela.
Njena dala na Bijenalu tapiserije su ogromna šema ljubavi , života i smrti ,osnovom i potkom tkane i konstruisane tragedijom naroda na brdovitom Balkanu.
Tu je i objašnjenje „Srpske Gernike“ gde je poruka jača od Pikasove španske.
Da li se bol može preneti u harmoniju??? Da, bez sumnje jer stvaralac Sofija Di Garogani, je alhemicar koja poseduje dar za pozitivu i sublimaciju. Jean Claud Menou
PRESTIGE_MM