Ustav Republike Srbije – Pet godina posle (2006 – 2011)
Pravni fakultet u Nišu
Pravni fakultet u Kragujevcu
Promocija zbornika radova
UČESNICI
- prof. dr Olivera Vučić – Pravni fakultet, Beograd
- prof. dr Vladan Petrov – Pravni fakultet, Beograd
- doc. dr Tanasije Marinković – Pravni fakultet, Beograd
- doc. dr Marko Stanković – Pravni fakultet, Beograd
- prof. dr Predrag Dimitrijević – Pravni fakultet, Niš
- prof. dr Irena Pejić – Pravni fakultet, Niš
- asistent mr Maja Nastić – Pravni fakultet, Niš
- prof. dr Mile Dmičić – Pravni fakultet, Banja Luka
- asistent mr Milan Pilipović – Pravni fakultet, Banja Luka
- prof. dr Vladan Mihajlović – Pravni fakultet, Priština (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici)
- asistent mr Bojan Bojanić – Pravni fakultet, Priština (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici)
- doc. dr Slobodan Orlović – Pravni fakultet, Novi Sad
- asistent dr Svetozar Čiplić – Pravni fakultet, Novi Sad
- asistent dr Aleksandar Martinović – Pravni fakultet, Novi Sad
- doc. dr Goran Marković – Pravni fakultet, Istočno Sarajevo
- doc. dr Darko Simović – Kriminalističko-policijska akademija, Zemun
- prof. dr Dragan Bataveljić – Pravni fakultet, Kragujevac
- prof. dr Srđan Đorđević – Pravni fakultet, Kragujevac
- asistent mr Jelena Vučković – Pravni fakultet, Kragujevac
- asistent mr Zoran Jovanović – Pravni fakultet, Kragujevac
- asistent mr Dejan Matić – Pravni fakultet, Kragujevac
- saradnik Petar Damnjanović – Pravni fakultet, Kragujevac
- saradnik Darinka Vukićević – Pravni fakultet, Kragujevac
- saradnik Jelena Jovičić – Pravni fakultet, Kragujevac
„Ustav se mora smatrati kao jedna pravna svetinja, najveća pravna svetinja uopšte. Svi najviši državni magistrati, počevši od vladaoca, zaklinju se njemu na vernost. On sačinjava pravnu osnovu, fundament državne zgrade. I kogod želi da u toj zgradi mirno i bezbedno živi, ne sme da dira u njene temelje“.
Laza M. Kostić, o srpskom ustavu
„Dobri ustavi obično traju dugo, pa se i posle prestanka svoga važenja pamte i pominju, a njihova rešenja služe za ugled potonjim ustvavotvorcima i predstavljaju deo kulturne baštine jednog naroda“.
Prof.dr Olivera Vučić, Pravni fakultet u Beogradu
„Srbija je nakon sloma komunizma dobila priliku da gradi moderan i demokratski parlamentarni režim po ugledu na razvijene evropske države. To se nije dogodilo; umesto čistog parlamentarnog sistema, dobila je mešovit sistem vlasti u kome je ostvarena prevaga izvršne vlasti u korist predsednika Republike. Mada i parlamentarni sistem ima mana, pouzdaniji je od predsedničkog sistema koji bi u našim uslovima stvorio veći rizik od zloupotrebe vlasti. Bolje će nas zaštititi parlamentarni sistem od jake vlade nego predsednički sistem od jakog predsednika. Sa predsednicima do sada nismo uspeli da izađemo na kraj i suzbijemo njihovu samovolju. Sa vladom ćemo to tek da vidimo kada dobijemo pravi parlamentarizam“.
Prof. dr Vladan Mihajlović, Pravni fakultet, Priština (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici)
„I danas su moguće i druge zloupotrebe i ustavne manipulacije da bi se produžila vladavina predsednika više od dva mandata.To sse najelegantnije radi donošenjem novog Ustava koji predsedniku dozvoljava još dva mandata. Ovo sigurno ne može da se desi u Americi, ali može u Srbiji i nije nerealno očekivati da će to sredstvo iskoristiti i aktuelni predsednik Srbije. To svakako ne služi na čast demokratiji niti takva politika može da se predstavlja i propagira kao demokratska“.
Prof. dr Vladan Mihajlović, Pravni fakultet, Priština (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici)
„U prilog parlamentarnom sistemu u Srbiji ide i to da je ona imala dužu i razvijeniju parlamentarnu tradiciju i kulturu nego predsedničku. … Srbija se krajem XIX opredeljuje za sistem ustavne i parlamentarne demokratije. Taj sistem je doživeo procvat i sa kraćim prekidom (za vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića) najduže je i trajao, sve do kraja Prvog svetskog rata. I u novoj državnoj tvorevini SHS je, ne baš često i dosledno, primenjen parlamentarni sistem koji je kasnije Kraljevom diktaturom od 1929.g. suspendovan, a Ustavom 1931.g. promenjen u korist jačanja kraljeve vlasti….
Ako u vreme komunizma i nismo mogli da imamo ništa bolje od predsedničke diktature, to u postkomunističkoj eri Srbije svakako nismo očekivali niti zaslužili. No, umesto očekivane parlamentarne demokratije, Srbija je kao po nekom prokletstvu, umesto komunističke diktature dobila novu, Miloševićevu.
Nakon srpske revolucije od 2000.g i pobede DOSa očekivalo se da Srbija odlučno krene putem parlamentarne demokratije, ali se to nije dogodilo. Po ugledu na svog predhodnika, novi srpski lider Zoran Đinđić je svojom veštinom i energičnošću uspeo da u Narodnoj skupštini obezbedi većinu za svoju DS, što nije išlo u prilog demokratskom i parlamentarnom napretku Srbije. Time je i ovaj srpski političar sa svojom DS učinio medveđu uslugu parlamentarnom režimu jer je sada pozicija srpske vlade i njenog premijera postala najjače uporište vlasti i faktor neravnoteže koji preteže i nad parlamentom i nad predsednikom Republike.
Dok smo u vreme vladavine Zorana Đinđića (pa kasnije i Vojislava Koštunice) imali jaku vladu koja je upravljala parlamentom i potpuno zasenilaanemičnog predsednika Republike, dotle se za vreme poslednjeg mandatapredsednika Republike Tadića, situacija bitno promenila. Iako su ustavna ovlašćenja predsednika Republike sada manja i slabija nego što su bila pre, njegova moć je sada mnogo veća.
Stvorena je lažan utisak da je sistem zdrav i stabilan, dobro funkcioniše što je samo posledica stranačke solidarnosti kojom su dobro namireni i izravnati stranački interesi i računi. Zato i ne čudi što i pored formalno višestranačke vlade i parlamenta, imamo jednostranačku vladavinu i po svemu i „jednostranačku vladu i parlament“.
Bolje će da nas zaštiti parlamentarni sistem od jake vlade nego što će predsednički sistem od jakog predsednika. Sa predsednicima dosad nismo uspeli da izađemo na kraj i suzbijemo njihovu volju ili samovolju. Sa vladom tek treba da vidimo kako ćemo kada dobijemo istinski parlamentarizam.
Vreme koje dolazi treba da pokaže da li smo sazreli za istinski parlamentarizam i prevazišli dečije bolesti našeg političkog života u kome smo dugo podnosili da budemo objekt, a ne subjekt vlasti“.
Prof. dr Vladan Mihajlović, Pravni fakultet, Priština (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici)
Moramo da se zapitamo, zašto je sudbina gotovo svih srpskih ustava da budu „mrtvo rođeni“. (Milovan Milovanović)