Skoči na sadržaj

Oktobarski susreti pronalazača 2011 Idvor

    Fond „Mladen Selak“

    SELAKOVA FONDACIJA, SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI I SAVEZ PRONALAZAČA BEOGRAD

     

    Idvor, 09.10.2011.

    Radno predsedništvo: Slobodan Simić, Milan Božić, Duško Belić, Đuro Borak i Velja Trifunović

    Mihajlo Idvorski Pupin je  bio ne samo izvanredan naučnik, pronalazač, dobrotvor i rodoljub, već i veliki poznavalac poljoprivrede i pre svega običan čovek. Zbog toga su se ovi susreti održali  pod motom „Baštovanska industrija kroz inovacije u biznisu“. U skladu sa tim je i citat iz Pupinovog članka objavljeno u Privredniku 1933. godine – Matica Srpska.
     „…Sad mi se nameće pitanje, zašto velika većina jugoslovenskih seljaka troši gotovo sve svoje vreme na negovanju žita, kukuruza, ječma i ovsa, a nikad se i ne seća, a niko mu i ne kaže,   da je Bog stvorio Jugoslaviju da svojom baštovanskom industrijom zauzme u Evropi ono mesto koje Kalifornija i Florida imaju u Sjedinjenim Državama Amerike? Ja se ne ustručavam da mu to sad kažem, i da ga uverim, da je moje mišljenje opravdano, jer je osnovano na dugom iskustvu u Evropi i u Americi. Uveren sam , takođe, da veliki deo evropskog naroda čeka na jugoslovensko voće i povrće. Kada, bi se, na primer, narod u Severnoj Nemačkoj i Poljskoj, u Danskoj,  Švedskoj, Norveškoj, i Engleskoj, upoznao sa voćem i povrćem kakvo se može odgajiti u Jugoslaviji, onda bi se ti narodi koristili proizvodima voća i povrća Jugoslavije sa istim zadovoljstvom sa kojim se Amerikanci koriste proizvodima Kalifornije, Floride i Džordžije. Jugoslavija bi onda postala jedna od najmoćnijih država u Evropi,kao što je Kalifornija jedna od namoćnijih država u Severnoj Americi.

    Ja mislim da je stvaranje industrije, koju ja bar za sada nazivam „Baštovanskom“, jedan od najvažnijih ekonomskih problema u Jugoslaviji. Ja sam uveren da Jugoslavija može rešiti taj problem, mnogo lakše nego što Amerika može da reši problem amerikanskog farmera…“

    Telegram M.Selaka

    Dragi moji prijatelji, poštovani profesore Hajdin, poštovani gospodine Beliću,  poznato vam je da iz objektivnih razloga fizički ne mogu da budem sa vama ali budite sigurni da sam u Idvorupunim srcem i mislima.  Želim Vam plodan i nadaren rad i visok stvralački duh nagrađenih.

    Ovogodišnji žiri obnovljenog Pupinovog fonda Selakove fondacije u sastavu  Mr. Đuro Borak, predsednik, Lazar Bunović, zamenik predsednika, Milan Božić, član, Slavica Popović, član i   Mr. Snežana Šarboh, član,  doneo je odluku da se dodele odgovarajuća priznanja iz 5 kategorija, a to su:

    1.     Pupinova medalja

    2.     Medalja Tesla – Pupin

    3.     Simićeva nagrada, legendama inovacijskog pokreta

    4.     Selakova nagrada za najuspešniju ovogodišnju knjigu koja populariše Inovacijsku delatnost,

    5.     Medalje sa likom Mladena Selaka, mladim pronalazačima

    PUPINOVA MEDALJA:

    Akademiku Dragutinu Zelenoviću, bivšem visokom funkcioneru  SFRJ, predsedniku Vlade republike Srbije, istaknutom naučnom radniku, privredniku i veoma aktivnom stvaraocu i učesniku masovnog Inovacijskog pokreta u nas.

    Akademiku Nikoli Tasiću, sjajnom naučniku, čiji rezultati višedecenijskog rada imaju izuzetan značaj za inovacijski pokret, a u tumačenju prošlosti pronalazi puteve da bi se bolje razumela budućnost.

    Dušan Čkrebić, dipl.inž. bio je istaknuti privrednik i društveno politički radnik.

    Modest Dulić savremeni politički radnik koji je za kratko vreme rada u funkcionisanju organizacije savremenedržave prepoznao da razvoj društva može da se ostvari jedino razvojem inovativne delatnosti.

    MEDALJA TESLA – PUPIN

    Slobodan Milovanović, dobitnik nagrade Agrobanke,  celim svojim bićem razmišlja kao pronalazač.

    Vladimir Vezmar, dipl.inž. istaknuti privrednik koji ima izuzetne zasluge za razvoj pronalazaštva i afirmaciju inovacijske delatnosti u Beogradu.

    Simićeva nagrada ljudima koji su predano radili na razvoju pronalazaštva više od 30 godina

    Borisav Matić, dipl.inž. koji je kao istaknuti privrednik ceo svoj radni vek proveo u proizvodnji u „Minelu“, a zatim u „Termoelektru“ u kojima je bio pronalazač, glavni inženjer i direktor.

    Milorad Obradović,dipl.inž. istaknuti privrednik koji je svoj radni vek proveo u fabrici „14. oktobar“ u Kruševcu, gde se bavio poslovima razvoja, a njegovm je zaslugom Aktiv pronalazača Fabrike bio jedan od najboljih na nivou Srbije. Jedan je od osnivača Saveza pronalazača Rasinskog.

    Predrag Čonkić,dipl.inž. ugledni privrednik koji je radio u Industriji precizne mehanike u Beogradu. Ima izuzetne zasluge za razvoj pronalazaštva kako u svojoj firmi tako i šire u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji.Objavio je veći broj stručnih radova iz oblasti pronalazaštva.  Izvanredan je njegov rad sa maldima, kojima na veoma kreativan način prenosi ljubav prema inovacijama.

    SELAKOVA NAGRADA ZA NAJUSPEŠNIJU KNJIGU KOJA POPULARIŠE
    INOVACIJSKU DELATNOST

    Ove godine nije dodeljena.

    ZLATNA MEDALJA MLADEN SELAK –MLADI PRONALAZAČ

    Dodeljena je:

    Žarku Kulundžiji za realizaciju zaštićenog novog patenta „Plastične aproksimalne matrice sa perforacijama za ajvori držače“.

    Stefanu Šušnjaru, učeniku drugog razreda matematičke gimnazije u Beogradu, nosiocu više priznanja na republičkim takmičenjima iz oblasti fizike i matematike.

    Jeleni Marinković, maturantu gimnazije „Uroš Predić“, u Pančevu, takođe je dobitnica više priznanja, republičkih nagrada iz oblasti  srpskog jezika.

    Dejanu Erešu, učeniku prvog razreda Gimnazije u Pančevu, dobitniku dve nagrade na republičkom takmičenju, iz oblasti fizike.

    Produkcija Prestige MM

    Fotografije Prestige MM