Da li su osobe sa autizmom u Srbiji žrtve predrasuda?
Postajemo inovativni i kreativni u načinu kako da upropastimo vlastito dete i onda je naše dete nevaspitano ali nije autistično, mada po mnogome možda i podseća. Nasuprot nama, postoje roditelji koji imaju problem što njihova deca nisu nevaspitana, već imaju problem autizma.
Kažu da je autizam redak poremećaj. To je možda nekada i bilo tako, medjutim, vremena se menjaju, mi se menjamo.
Da li stoji ona teorija o „hladnim roditeljima“? Ova teorija o „hladnim roditeljima“ i ako je kod nas u Srbiji još u opticaju, odavno je opovrgnuta i to što će neko reći da se dete razbolelo usled nedostatka ljubavi i pažnje, više ne važi.
Počinje bolno suočavanje sa istinom da oboleli od autizma u Srbiji nemaju podršku društva, jer se njihovi problemi često ne prepoznaju i tretiraju pogrešno.
Ukoliko se dođe u situaciju da se pojave pred komisijom za kategorizaciju, to je dodatni šok za njih i nije neshvatljivo što komisija za njih izgleda kao strašni sud. Ona na određeni način to i jeste jer određuje sudbinu deteta, a samim tim i roditelja.
Kada je reč o obrazovanju osoba sa ovim problemom, postavlja se pitanje, kako pomoći „drugačijem đaku“, koji se ne uklapa u grupu, koji govori na „neki drugi način“, koji je „specijalan“ u nekom predmetu, a ima velikih teškoća u drugim predmetima? Šta je sa „usamljenim đakom“ koji nema druga u razredu?
Autistično dete je ličnost koja zaslužuje informisanost okruženja o autizmu, jer jedino na taj način što će se okruženje upoznati sa autizmom možemo računati na bolji i kvalitetniji život deteta sa ovim poremećajem, jer i deca sa Autizmom imaju pravo na obrazovanje, kvalitetan život i da budu poštovana kao ličnosti
Uostalom, postoji mišljenje da je i genije elektriciteta Nikola Tesla imao Asperger Sindrom
Jedina pomoć je da se okruženje upozna sa ponašanjem deteta sa autizmom i na taj način ga shvati i prihvati.
Zato ćete u nastavku emisije čuti izlaganje prof. Nenada Glumbića, redovnog profesora na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, koji je govorio na temu: Kako razumeti ponašanje deteta sa atuizmom
Poznata doktorka psihologije Frančeska Hape sa Instituta za psihijatriju londonskog univerziteta lepo nam je objasnila da je naš svet njima neprirodan u istoj meri u kojoj je njihov nama.
Evo kako bi po njoj izgledao svet u kojem bi autistični bili u većini: „Bio bi to neprepoznatljiv, bogat i uzbudljiv svet. Svet određen obiljem onoga što ljudi vole: mnogo treperavog, blještavog, mnogo lepih, melodičnih zvukova, puno pravilnosti. Postojao bi zakon da govorite ono što mislite, ne bi bilo laži i prevare, ni trikova i laskanja. Postojala bi ljubav. Ali to ne bi bio susret razuma, već srca.“
Da li bi to nama u zemlji kakva je Srbija odgovaralo, mislim na svet bez laži i prevare, trikova i laskanja i naravno ne susret razuma, već srca?
Emisija MELEM
Autor i voditelj: Marina Mia Končar
Muzički urednik: Milan Marić
U emisiji Melem čuli ste pevanje Marka Vezmara koji je svojim savršenim pevanjem dao primer kako jedno dete sa problemom autizma ovom društvu može da pruži mnogo i time je pokazao da autistična deca po svemu zaslužuju svoje mestu u ovom društvu.
Produkcija: Prestige MM