ТЕХНИЧКА ПОДРШКА ПРЕСТИГЕ_ММ
Милан Вуковић је рођен 1. октобра 1934. године, у селу Рогојевац, код Крагујевца, у сиромашној породици. Школовао се у Рогојевцу и Крагујевцу. Прву песму је написао у својој 14-ој години, а у свет је отишла преко Радио Загреба, четири године касније. Прву драму, под називом „Несрећна љубав“, написао је са непуних 17 година, и исту су, нешто касније у Рогојевцу, извели његови другови ђаци и студенти. Прве три кратке приче за ђачки лист Прве мушке гимназије у Крагујевцу написао је педесетих година предходног века. Године 1965., на мајском „Заставином“ конкурсу за књижевност, освојио је прву награду за песму „Раднику“. Превео је 12 руских,јерменских, казахстанских и удмуртских песника у облику пет превода збирки изабраних песама и седам књижених целина – као циклусе и поеме, не рачунајући часописе. У питању су Пушкин, Јесењин, Пастернак, Блок, Висоцки, Вјазанцев, Капутикјан, Савицка, Канапјанов, Карчикјан, Вјачеслав Ар-Серги и Симонјан. Вуковић је заступљен песмама у 7 антологија, 5 заједничких збирки, али и у шестотомној антологији хаику поезије „Трешњин цвет“, која је издата у Београду. Треба навести и Вуковићеве збирке песама под насловом „Псалми из рогојевачке порте“, „Неми траг“ и збирка песама за децу „Поетске разгледнице“, а радни наслов следеће збирке је „Уморни крици земље моје“. Добитник је награде „Сребрно перо Русије“ ѕа 2006. годину, а на бази реципроцитета превода руских и крагујевачких песника преко збирке „Браткси зов“.
Осврт на књигу Милана Вуковића „Дванаесторица“
Свака појава нове књиге у једном народу идентична је појави нове звезде на књижевном сазвежђу тог народа, а ако та звезда тј. књига и спаја два народа, она она сија вишеструким сјајем, којим обасјава оба сазвежђа, оба народа.
Таква је и књига Милана Вуковића „Дванаесторица“, чији наслов већ казује, колико је аутора са руског говорног подручја нашло достојно место у њој, мада ће се пажљивији читалац запитати, зашто „Дванаесторица“, када се у књизи налазе и две даме. Али, аутор има за ту енигму и разлог и објашњење, но, ја се у то нећу упуштати. Већ и сам поетски поднаслов књиге Антологија превода руског поетског звука, казује о ком књижевном жанру је реч.
Преводиоци су од вајкада важили као градитељи мостова међу народима, а ја бих рекао: и више од тога – преводиоци граде споне књижевне, које су трајније од било којих мостова. Милан Вуковић је својом књигом превода уградио још једну чврсту спону између два братска народа, између физички и духовно великог руског и физички малог, али духовно, такође, великог српског народа. Сетимо се Гетеових речи, упућених у Вајмару Вуку Караџићу, који, посетивши Гетеа, рече да долази из малог народа да се поклони великом Немцу. Гете му одговори да није народ мали, који има такву народну поезију. Руски народ, велики народ, братски народ увек је био на страни српског народа, и није никакво чудо, што је руска култура, наравно и књижевност, увек била привлачна за наше литерате, и узор и за ауторе и за преводиоце. Безброј је српских преводилаца са руског језика, а један од најзначајнијих у последње време је и Милан Вуковић, због чије смо се књиге и окупили у овом храму руске науке и културе.
Ова антологоја превода песника са руског говорног подручја, са лирским поднасловом … руског поетског звука, казује да није реч само о руским песницима, већ и о оним који се налазе изван невидљивих граница Русије. То су оне границе које се протежу све до простора где је несумњив утицај руске духовности и културе, које се простиру и до наше Србије. Те границе проширује и ова књига, у којој се налази, да ли сјучајно, од дванаест песника, шесторо неруских, што књизи даје посебну димензију универзалности у избору, и потврду о много ширим невидљивим опште културним и књижевним границама Русије. А сам избор у овој Антологији не представља укупност Вуковићевих превода са руског језика. Не – тај избор је сачињен из више већ преведених књига преводиоца Вуковића: Руски бол, Рођена звезда, Прогон из раја, Посвете, Богови плавих хоризоната.
Ову књигу није било лако написати, унети све релевантне податке о дванаесторо великана руске поетике и начинити репрезентативни избор њиховог стваралаштва. Али, Вуковићева преводилачка упорност савладала је све препреке, јер код нас није лако ни издати књигу. Често је теже издати књигу него државу.
Антологија је, ипак, угледала светлост дана захваљујући и финансијској подршци Скупштине града Крагујевца, која је сагледала значај ове публикације на међународном културном плану, као чврст беочуг у ланцу братских односа неђу нашим народима.
Радмило Ристић
ОСНОВНА ШКОЛА „21.ОКТОБАР“ КРАГУЈЕВАЦ- ИСТУРЕНА ОДЕЉЕЊА РОГОЈЕВАЦ И ДОБРАЧА ДОБИТНИЦИ КЊИГА