Uvodno izlaganje predsednika Fondacije Milana Božića
Dame i gospodo, dragi prijatelji,
Sve Vas srdačno pozdravljam i zahvaljujem da ste došli u Idvor da uveličate tradicionalne Oktobarske susrete pronalazača 2012. čiji je moto Putem u Inovacijsko društvo rešavajmo ekonomsku krizu, koji se održavaju 34 godine. Radujemo se da je sa nama naš dragi čika Selak. Posebno pozdravljam akademika Nikolu Hajdina predsednika SANU i UO Fonda sa članovima akademije. Pozdravljam predstavnike sredstava javnog informisanja i naše drage domaćine iz Idvora.
Praktično, 34 godine traje borba za istinom o jednom našem velikom čoveku o koga smo se ogrešili. Dostigao je nebeske visine u svom radu ali nije odleteo, već se stalno držao svog Idvora i svoje zemlje, običaja svoje majke i svoga naroda koga je ceo svoj život pomagao. Šta se promenilo od tada pa do danas?
Citiracu dr. Kocu Jončića, najzaslužnijeg čoveka koji je organizovao susrete 1979. On je rekao: „Naučni skup u Novom Sadu o Pupinu je početak a ne završetak organizovanog sagledavanja i ocenjivanja imena i dela Mihajla Pupina“, koji će trajati jako dugo.
Urađeno je sve što je Jugoslovenski odbor za obeležavanje imena i dela Mihajla Pupina zacrtao 1979. Utvrđeno je njegovo tačno ime i datum rođenja. Mnoge trajne akcije izvršene su u Idvoru. Obnovljena je i proširena zgrada Narodnog doma koji je Pupin poklonio. Obnovljena je rodna kuća i škola u koju je išao i pretvorena su u muzej. Podignuta je nova zgrada osnovne škole koja nosi Pupinovo ime. Sagrađen je novi most preko Tamiša i pristupni putevi kojima je Idvor bolje povezan sa Beogradom i Novim Sadom. Neki od ovih radova su 2004. zbog toga što ih je zub vremena oštetio ponovljeni, kao što je rodna kuća.
Ove godine priveli smo kraju posao oko utvrđivanja porekla Pupuna i broja patenata gde smo od 24 došli do 83 patenta. Pupin je svuda oko nas. Biranjem željene stanice na radiju ili programa na televizoru omogućio je Pupinov patent „električno saglašavanje“. Slanje telegrama idu kanalima koje je Pupin otkrio. Omogućio je telefonsku komunikaciju sa celim svetom svojim patentom „Pupinovi kalemovi“. Otkrio je sekundarno rendgentsko zračenje. Pupinove vrednosti polako prodiru u naš narod. Srpska akademija nauka i umetnosti poklanja sve veću pažnju ovom geniju. Sve više imamo u našoj zemlji knjiga i pesama o Pupinu, izložbi i spomenika, a sredstva informisanja se sve više interesuju za njegovo delo.
Jednog dana, kada Pupin bude u srcu svog naroda, onako kako je zaslužio, istorija će pokazati, da uvek kada je izgledalo da će se ugasiti sagledavanje i ocenjivanje Pupinovog dela, uvek su se pojavili veliki ljudi koji to nisu dozvolili. Jednom je to bio dr. Koča Jončić drugi put akademik Aleksandar Despić pa Mladen Selak, sada je to sigurno akademik Nikola Hajdin.
Sada se nalazimo na prekretnici jer idemo u susret 160-to godišnjici koju obeležavamo 2014. Upravni odbor Selakove fondacije, koja nastavlja započetu borbu za afirmaciju Pupinovog dela, na svojoj poslednjoj sednici, usvojio je plan aktivnosti do 2014.: Otvaranje Pupinovog muzeja i izgradnja spomenika Pupinu u Beogradu pored Nikole Tesle. Novo izdanje autobiografije koju je Fondacija započela, biće poslato svim srednjim školama u Srbiji sa predlogom Ministarstvu, da to bude obavezna lektira kako je to u Americi bilo preko trideset godina. Ogromno iskustvo Inovacijskog pokreta u Jugoslaviji, gde je Pupin zaštitni znak, koristiti kao pomoć Nacionalnom savetu za ekonomski oporava privrede i osnažiti srpsku ekonomiju. Uz pomoć Srpske pravoslavne crkve i naše dijaspore Pupinove mošti prebacimo u crkvu Sveti Sava u Libertvilu, gde su sahranjeni najznamenitiji Srbi u Americi.
Ove godine dodeljujemo dve Pupinove medalje. Da se podsetimo da je Pupinovu medalju ustanovila američka Vlada za posebne nacionalne zasluge 1958. Tada se u Jugoslaviji skoro njegovo ime nije ni spominjalo.
Prvu zlatnu medalju dobio je artiljerijski general John Meradis, koji je komandovao iskrcavanje na Normandiju, kao i američki predsednik Ajzenhauer.
U našoj zemlji prvi put je dodeljena 1979. dobio je predsednik Republike koji je bio pokrovitelj Skupa i Isidor Rabin dobitnik nobelove nagrade za fiziku, i Pupinov savremenik, kao i Muzej u Idvoru. Drugi put je medalja dodeljena 2004. na Susretima, koji su obeležili 150-tu godišnjicu, gde je i tada predsednik Republike bio pokrovitelj.
Danas Pupinovu medalju dodeljujemo prof. dr Jovanu Todoroviću koji je bio jedan od najuglednijih ljudi iz Srbije u Inovacijskom pokretu u Jugoslaviji. Prvi put se dodeljuje Pupinova medalja jednom crkvenom velikodostojniku, koji je u svojoj knjizi osvetlio Pupinovo delo sa duhovnog aspekta govoreći o Pupinu kao velikom humanisti i hrišćaninu.
Zlatnu medalju Tesla-Pupin (Simićevu nagradu) dodeljujemo legendama Inovacijskog pokreta i to: Ljubici, iz Regionalne komore Valjeva, koja predstavlja veliko osveženje, pravi je dragulj i kao novija snaga Inovacijskog pokreta, radi svim srcem. Drugo, Zorki koja neguje tradiciju proizvodnje najkvalitetnijeg sira u Srbiji, dugu preko 100 godina. Treće, dr Milenku izuzetnom stručnjaku za industrijsku svojinu.
Selakova zlatna medalja dodeljuje se trojici mladih pronalazača kao i nagrade učenicima od Regionalnog centra Mihajlo Pupin iz Pančeva.
U jubilarnom broju Glasnika 10. posebno smo istakli ekonomske probleme koje imamo u zemlji sa predlogom rešenja onako kako bi to Pupin uradio. Uputili smo predlog Nacionalnom savetu za ekonomski oporavak da Putem u Inovacijsko društvo Srbija trajno pokrene proizvodnju koristeći iskustva Inovacijskog pokreta u SAD, Japanu i Jugoslaviji. Treba da promenimo sistem vrednosti u našoj zemlji a da nam putokaz bude delo Mihajla Pupina.
Verujemo da će Vlada Republike Srbije do 2014. kada obeležavamo 160. godina od rođenja našeg genija, gde očekujemo da i treći put predsednik Republike bude pokrovitelj, imati bar spomenik i prve značajne rezultate koji će se ogledati u iskazivanju inovacijskog dohotka i formiranju Aktiva pronalazača u većim privrednim sistemima a da ni jedno malo i srednje preduzeće ne bude bez patenata. Rezultat neće izostati.
Idvor, 09.10.2012.