Skoči na sadržaj

Kontradiktorna ličnost ili kontradiktorna sredina?

    “Sve je isto, samo njega nema”, možda čak i gore!

    „Sloboda je danas u izolaciji“


    Gost emisije Melem, Ljiljana Bulatović Medić, rođena u Tomaševu u Crnoj Gori, školovala se u Beogradu i Knjaževcu, diplomirala na odseku opšte književnosti na Filološkom fakultetu Beogradskog gradskog univerziteta.

    Član je Saveza pisaca Rusije, član Srpsko-kanadskog udruženja pisaca ”Desanka Maksimović”, član izdavačkog saveta časopisa za književna, naučna i društvena pitanja “RODNAJA LADOGA” (Sankt-Peterburg). Član je Međunarodne asocijacije novinara, Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije. Jedan je od osnivača i član Međunarodnog odbora za istinu o dr Radovanu Karađiću. Počasni je član Boračke organizacije Srebrenice (Republika Srpska). Od 1975. bila je urednik u Dokumentarnoj redakciji TV Beograd, novinar dnevnog lista “Ekspres Politika”, glavni i odgovorni urednik magazine za društvena pitanja”Politikin Svet”, novinar “ Ilustrovane Politike”.

    Autor je 18 knjiga, uglavnom književne publicistike.

    U javnosti važi za kontradiktornu ličnost jer se posvetila istraživačkom novinarstvu koje danas i nije popularno u Srbiji, zemlji čuda. Na pitanje; koliko je zdravo baviti se danas istraživačkim novinarstvom, sa osmehom kaže da je zdravo, jer time se hrani njena duša.

    Nije bila omiljena za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Logično je da je padom Milosevića, njen problem, nestao. Međutim, ipak se sve svodi na ono “Sve je isto, samo njega nema”, možda čak i gore.

    Rođena za “salonske teme” ali je samo na trenutak imala priliku da oseti čari tih tema, a život ju je već odneo na drugu stranu. Nikada zbog toga nije zažalila, čak veruje, da ju je to sve ojačalo, pa je promenilo kurs u njenoj duši, da od jednog člana Komunističke partije, polako preraste u osobu koja se bori za očuvanje dostojanstva srpskog naroda, kroz očuvanje dokumentarne istine o savremenoj istoriji.

    Protivnik je da se Dan državnosti Republike Srbije obeležava 15. februara, jer kako kaže; Srbija je postojala i pre Prvog srpskog ustanka.

    Od 1960. do 1975. Bavila se profesionalno politikom i bila je na visokim političkim republičkim i jugoslovenskim funkcijama u Beogradu i Titogradu. Zato je prava osoba koja komentariše trenutna dešavanja u zemlji Srbiji. Jako je interesantan njen komentar,na pitanje, koja bi koalicija bila najbolja u ovom trenutku. Govori, o svojim očekivanjima 7.maja. Već viđeno i već završeno!

    Pratila je Ratka Mladića, skupljala građu za svoje knjige, zbližila se sa porodicom Mladić. Bila je odlučna da ga poseti, ali umesto u Srbiji, posetila ga je u Ševeningenu. Postavlja se pitanje; koliko je ponižavajuće da je veliki broj Srba, ili bio, ili je još uvek, na adresi – Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu? Kontradiktorna ličnost ili kontradiktorna sredina?

    NAŠI DANI

    Razvilo se crno vreme opadanja,

    nabujao šljam i razvrat i poroci,

    podigo se truli zadah propadanja,

    umrli su svi heroji i proroci.

    Razvilo se crno vreme opadanja.

    Progledale sve jazbine i kanali,

    na visoko podigli se sutereni,

    svi podmukli, svi prokleti i svi mali,

    postali su danas naši suvereni.

    Progledale sve jazbine i kanali.

    Pokradeni svi hramovi i ćivoti,

    ismejane sve vrline i poštenje,

    poniženi svi grobovi i životi,

    uprljano i opelo i krštenje.

    Pokradeni svi hamovi i ćivoti.

    Zakopana petvekovna zvona bune,

    pobegao duh jedinstva i Bog rata,

    obesismo sve praznike i tribune,

    gojimo se od grehova i od blata.

    Zakopasmo petvekovna zvona bune.

    Od pandura stvorili smo velikaše,

    dostojanstva podeliše idioti,

    lopovi nam izgrađuju bogataše,

    mračne duše nazvaše se patrioti.

    Od pandura stvorili smo velikaše.

    Svoju mudrost rastočismo na izbore,

    svoju hrabrost na podvale i obede,

    budućnosti zatvorismo sve izvore,

    a poraze pretvorismo u pobede.

    Svoju mudrost rastočismo na izbore .

    Mesto svetle istorije i grobova,

    vaskrsli smo sve pigmeje i repove,

    od nesrećne braće naše, od robova,

    zatvorismo svoje oči i džepove.

    Mesto svetle istorije i grobova.

    Ostala nam još prašina na hartiji,

    ko jedina uspomena na džinove,

    sad svu slavu pronađosmo u partiji,

    pir podruge dohvatio sve sinove.

    Ostala nam još prašina na hartiji.

    Pod sramotom živi naše pokolenje,

    ne čuju se ni protesti, ni jauci,

    pod sramotom živi naše javno mnenje,

    naraštaji koji sišu ko pauci.

    Pod sramotom živi naše pokolenje.

    Pomrčina pritisnula naše dane,

    ne vidi se jadna naša zemlja huda;

    Al kad požar poduhvati  na sve strane,

    kuda ćemo od svetlosti i od suda!

    Pomrčina pritisnula naše dane.

    Vladimir Petković Dis (1911)

    Emisija Melem

    autor i voditelj: Marina Mia Končar

    muzički urednik: Milan Marić

    produkcija: Prestige MM