Prestigemm - Fond Mladen Selak | Prestige MiA

ISTORIJAT FONDACIJE „MLADEN SELAK“

Inovacijski pokret¹ u SFRJ

Veliki srpski patriota i pronalazač svetskog glasa Mladen Selak iz Čikaga pomaže razvoj nauke i tehnike od 1971. kada se rodila ideja o Inovacijskom pokretu u Jugoslaviji. Nosioci ideje su bili Sindikati radnika industrije i rudarstva Jugoslavije, Privredna komora i Savez pronalazača. Sve je počelo na Prvom i Drugom savetovanju o pronalazaštvu u Mariboru i Opatiji. Mladen Selak, kao uspešni pronalazač, koji je na svojim patentima razvio sopstvenu firmu, Ilija Vakić, predsednik Privredne komore Jugoslavije, dr Koča Jončić istaknuti društveno-politički radnik i dr Dragutin Bošković direktor Saveznog zavoda za patente dobro su razumeli šta za Jugoslaviju znači Inovacijski pokret, koji počiva na Rezoluciji 1713 (XVI) Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija iz 1961. godine. UN preko ove Rezolucije obavezuju sve zemlje da se angažuju u sprečavanju dalje eksploatacije zemalja u razvoju i smanjenje tehnološkog jaza između bogatih i siromašnih zemalja. Neophodno je menjati međunarodne propise naročito patentni sistem da bi se posle raspada kolonijalnog sistema sprečio neokolonijalizam, koji vlada preko neravnopravnog međunarodnog transfera tehnologije.

Zemlje u razvoju, objedinjene u GRUPU 77 zemalja u Generalnoj Skupštini su se izborile da se započne izrada tri Međunarodna dokumenta: Revizija Međunarodne patentne konvencije (Pariska), donošenje tipskog Zakona o patentima za zemlje u razvoju i usvajanju Kodeksa ponašanja razvijenih zemalja pri prodaji tehnologije siromašnim zemljama. Oni treba da zaštite siromašne zemlje od zloupotreba transnacionalnih kompanija, pri prodaji tehnologija. Ujedinjene nacije, zemljama u razvoju preporučuju da Inovacijskim pokretima pokušaju da sopstvenim snagama dignu privredni razvoj na viši nivo. Uz ova tri dokumenta to bi predstavljalo glavni odbrambeni sistem zemalja u razvoju, od raznih zloupotreba patentnog monopola na štetu siromašnih pri kupovini tehnologije.

Mladen Selak

Inovacijski pokret, čija je baza bila u radnim organizacijama, se veoma brzo razvijao u Jugoslaviji. Mladen Selak od početka zagovara da samo masovan inventivni rad može doneti veliki napredak. Pronalazači se u radnim organizacijama ogranizuju u Aktive pronalazača i nije bilo ni jedne veće organizacije koja nije imala Aktiv. Sindikati su bili glavna politička snaga, uz pomoć Privredne komore, koji su pomagali Savezu pronalazača da se omasovi. Posebno je bila značajna uloga sindikata u izboru kadrova za lokalne, republičke i savezne organe. Nije slučajno da je predsednik Veća Saveza sindikata Jugoslavije Mika Špiljak bio na čelu Pokreta. Kao istaknuti društveno politički radnik sa iskustvom u proizvodnji, bio je predan idejama Inovacijskog pokreta. Uvek je imao vremena da sa odgovornim ljudima iz Pokreta /Dragutin Bošković, Mateja Ignjatović,Marjan Rožič,Milan Božić i drugi/ rešava probleme. Do kraja života i kao penzioner, maksimalno je pomagao Pokret interesujući se za tekuće stanje u njemu. Njegovo prisustvo, kao penzionera, na II Kongresu pronalazača Jugoslavije 1989. u Titovom Užicu preko 3.000 delegata je pozdravilo burnim aplauzom.

Slobodan Simić sa sinovima, najviše je pomogao Mladenu Selaku da se osnuje Fondacija

Zahvaljujući i Mladenu Selaku Inovacijski pokret u Jugoslaviji je brzo postao poznat po svojim rezulatatima u svetu. Mnogi su ga upoređivali sa čuvenim Inovacijskim pokretom u Japanu, pedesetih godina XX veka. Kina se osamdesetih godina XX veka otvarala prema svetu pa je između ostalog i maksimalno koristila rezultate Inovacijskog pokreta u Jugoslaviji. Kina tada nije bila članica Međunarodnog patentnog sistema (Pariska konvencija), nije imala nacionalnu državnu Upravu za patente i nacionalni Zakon. Na poziv Vlade NR Kine državna delegacija Jugoslavije u sastavu prof.dr Dragutin Bošković, patentni inženjeri Milan Božić i Vanja Gnjatić kao i patentni pravnik dr Milenko Manigodić odlaze u Kinu. Kina je prihvatila sve što je delegacija Jugoslavije preporučila u izgradnji kineskog patentnog sistema. Prišla je Međunarodnoj konvenciji, osnovala državnu Upravu za patente i donela nacionalni Zakon.

U to vreme Kina je bila najbliži saradnik Jugoslavije u organizovanju međunarodne Konferencije u Beogradu 1981. „Pronalazaštvo kao faktor razvoja tehnologije u zemljama u razvoju“. Na toj Konferenciji je prisustvovala 51 zemlja u razvoju i prvi put kroz sistem UN bez tutorstva razvijenih zemalja, donela odluke kako da se siromašne zemlje zaštite od zloupotreba moćnih zemalja Zapada pri kupovini tehnologije. Cilj Konferencije je bio da se digne privredni razvoj na viši nivo, spreči samovolja transnacionalnih kompanija i tako smanji tehnološki jaz bogatog Severa i siromašnog Juga.

Inovacijski pokret je 1979. doneo nekoliko krupnih odluka. Jugoslovenska delegacija je posetila Kinu, Mihajlo Idvorski Pupin je u Novom Sadu proglašen za simbol vrednosti Pokreta, a u Uzicu je proglašen 12.oktobar, datum kada je Tesla 1887. prijavio svoj najznačajniji patent, za Dan novatora Jugoslavije. Na tzv.Oktobarskim susretima pronalazača koji su uglavnom održavani u Idvoru, dodeljuju se društvena priznanja pronalazačima, za najbolje inovacije primenjene u proizvodnji i društvenim radnicima koji posebno podržavaju Pokret.

Sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu WIPO sa sedištem u Ženevi, započeta je priprema Međunarodne konferencije u Beogradu, gde su zemlje u razvoju trebale da verifikuju Međunarodni kodes ponašanja u transferu tehnologije. Pokret, čije je sedište bilo u Sindikatu Jugoslavije, formirao je operativnu tehničku službu u Saveznom zavodu za patente. To nije bilo slučajno, jer je tad Zavod bio moćna državna institucija i možemo reći taj period se može nazvati Periklovo doba Zavoda i jugoslovenskog pronalazaštva.

Međunarodna konferencija je imala ogromni značaj u svetu, posebno u specijalizovanim organizacijama UN, za trgovinu i razvoj UNCTAD i WIPO. Na Konferenciji su prisustvovali predstavnici UN na čelu sa dr Arpadom Bokšom, generalnim direktorom WIPO-a. Čovek UN Arpad Bokš, kao i njegovi saradnici Porcio i Musa, nisu mogli prevariti Dragutina Boškovića i podržali su zemlje u razvoju u borbi za smanjenje tehnološkog jaza. Jugoslovenska vlada Milke Planinc određuje ministre Jona Srbovana i Radeta Pavlovića da se maksimalno angažuju da ugoste Arpada Bokša koji je došao u Beograd 1984. na poziv Saveza pronalazača Jugoslavije. Na žalost Boškovića nema, umro je pre godinu dana, tako da i pored dobro upućenog Jona Srbovana koji je dobro poznavao probleme jugoslovenskog pronalazaštva i međunarodne ekonomske odnose, Bokš uzima slobodu i počinje da osporava mnoge zaključke Međunarodne konferencije.

Neposredno pred napuštanje naše zemlje, Savez pronalazača Jugoslavije je priredio večeru gospodinu Bokšu, čiji je domaćin bio Milan Božić generalni sekretar Međunarodne konferencije. Na večeri su bili pored predstavnika Vlade, Sindikata i Boškovićev zamenik koji je u to vreme vršio ulogu direktora Zavoda za patente. U našoj zdravici sadržane su reči Jona Srbovana, da jugoslovenska Vlada ostaje verna zaključcima MK i odaje veliko priznanje Savezu pronalazača Jugoslavije i WIPO-u na organizaciji. Konferencija je potvrdila da zemlje u razvoju mogu biti sigurne da će se Jugoslavija uvek boriti za njihov interes. Tipskim zakonom o patentima koji maksimalno štiti siromašne zemlje Jugoslavija je bila trn u oku razvijenog sveta koga WIPO predstavlja. Bokš je u uzvratnoj zdravici odao veliko priznanje Savezu pronalazača i jugoslovenskoj Vladi za sve što čini, da se inventivnim radom diže privredni razvoj na viši nivo. Na žalost, imao je rezervu oko Kodeksa ponašanja, reviziji Pariske konvencije, a naročito Tipskom zakonu.

Bilo nam je jasno šta je za Inovacijski pokret značilo to što nema više Dragutina Boškovića. Sa druge strane, bili smo još čvršći u ubeđenju da moramo nastaviti borbu. Trebalo je naći zamenika za Dragutina Boškovića. Tu smo se najviše i ogrešili, jer nismo prihvatili njegov predlog da ing.Ilija Batev iz Makedonije bude njegov naslednik. Posle tri godine borbe uspeli smo da dođe drugi čovek, ubeđeni da će on bolje nastaviti Boškovićevo delo. Kako su naredni događaji pokazali, on je u stvari pokušao da uništi sve što je Bošković uradio.Tu grešku Inovacijski pokret bi teško preživeo, da nije imao jako uporište ne samo u privredi i sindikatima, već i u društveno-političkim organizacijama i državnoj upravi. Sve se odvijalo kao što je Bošković pred kraj svog života predvideo, novi direktor pokušava da sistematski uništi sve što je on uradio. Svi su, a naročito Mika Špiljak, još pre ovog upozorenja znali, da će to biti pogrešan izbor jer su verovali Boškoviću.

Dragutin Bošković i Mika Špiljak

Božić napušta Zavod za patente i postaje pomoćnik Saveznog ministra za nauku i tehnologiju, zadužen za tri Savezna zavoda: za Patente, Mere i Standarde. Praktično postaje šef Boškovićevom nasledniku. Novi direktor pokušava svim sredstvima da skloni novog šefa sa tog mesta i sve sumnje u njega se samo potvrđuju. Nastaje veliki sukob između Saveza pronalazača Jugoslavije i Saveznog zavoda za patente, koji su bili uz Privrednu komoru Jugoslavije nosioci Inovacijskog Pokreta.

Milan Božić. predsednik Fondacije

Izborom Milana Božića 12. oktobra 1987. u Ljubljani za predsednika Saveza pronalazača Jugoslavije, Pokret je odneo značajnu pobedu, ali nesporazumi se nastavljaju. Srpski kadrovi u Federeciji su podržavali da Božić bude kandidat za predsednika iz Srbije. Tu je pored Marije Todorović, akademika Dragoljuba Zelenovića i drugih bila posebno značajna podrška Dušana Čkrebića, tada vrlo uticajnog čoveka u Srbiji i Federaciji. Savez pronalazača Jugoslavije zajedno sa Sindikatom i Privrednom komorom pripremaju Drugi kongres pronalazača Jugoslavije. Savezni zavod za patente sa državnim organima menja patentnu i licencnu politiku. Umesto maksimalne zaštite jugoslovenske privrede, zalaže se za zakone po diktatu moćnih država Zapada, koje štite interes transnacionalnih kompanija. Kako se Drugi kongres približavao datumu održavanja sve veći broj društvenih faktora ga je podržavao a Zavod za patente nije imao nikakvu ulogu, posebno pošto je došlo do pada Vlade Branka Mikulića.

12884336_10208704551279243_402314143_n 12794848_10208704686362620_3548978069581193195_o

Ante Marković i Milan Pavić

Novi mandatar Ante Marković poznati privrednik, izuzetni stručnjak i čovek Inovacijskog pokreta, maksimalno je podržao Kongres. Tu je značajnu ulogu odigrao Milan Pavić istaknuti privrednik i predsednik Privredne komore Jugoslavije. Mladen Selak je posebno bio zadovoljan sa novim predsednikom Vlade i predsednikom Komore. Često je isticao da su konačno stručni ljudi došli na važna mesta i da dolaze bolji dani za pronalazače. Selak je verovao da Poruke iz Užica, zadnji veliki Skup pred raspad SFRJ gde su bile prisutne sve Republike i Pokrajine, može zaustaviti raspad zemlje. Kongres je održan u Titovom Užicu 27. i 28. oktobra 1989. kome su prisustvovali pored 3000 delegata i najviši funkcioneri Federacije i Republike Srbije. U Užicu je praktično potvrđeno, kroz referate Ante Markovića, Milana Pavića i Milana Božića sve što je Jugoslavija radila kroz Inovacijski pokret, da privredni razvoj digne na viši nivo. Ante Marković je tražio da se malo ublaži kritika o zloupotrebi međunarodnog patentnog prava i restriktivna praksa pri licencnim ugovorima o kupovini tehnologije. Marković je tada sigurno imao u vidu ogromni pritisak Zapada. Zaustavljene su sve aktivnosti Grupe 77 UN i nema govora o smanjenju razlika bogatih i siromašnih. Patenti tehnologija se iz organizacije UN za trgovinu i razvoj UNCTAD, prebacuje u Opšti međunarodni Ugovor o trgovini i carini GATT (Klub bogataša). Radi se na jačanju trgovačkog aspekta industrijske svojine (patenti i žigovi) a proizvodna funkcija se ignoriše, što stvara ogroman prostor za zloupotrebe na štetu siromašnih. Usvojen je Međunarodni ugovor o trgovačkom aspektu intelektualne svojine TRIPS, koji je ozakonio zloupotrebe, koje su omogućile monopolske cene, što je posebno bilo drastično u farmaciji. Umesto patenata i žigova koji su faktor proizvodnje, jača se uloga autorskih i srodnih prava, koja ne vode nikakvom ekonomskom napretku siromašnih. Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Unije, čovek koji je blizu 30 godina proveo u zatvorima u borbi za pravdu, energično je rekao ne TRIPS-u. Vlada predsednika Mandele 1997. kada su po celome svetu pod pritiskom Svetske Trgovinske Organizacije, kapitulirale mnoge zemlje, ignoriše TRIPS. Donosi Zakon o patentima koji isključuje zaštitu hemijskih proizvoda. Time sprečava zloupotrebu patentnog monopola transnacionalnih farmaceutskih kompanija, koja se ogleda u monopolskoj ceni lekova, posebno leka protiv SIDE. Neviđeni napadi sručili su se na ovog BORCA za pravdu, a njegovu Vladu je tužilo 39 moćnih kompanija sveta na čelu sa Bajerom i Mandela ne sme da napusti svoju zemlju. Ove kompanije, u ime nekog međunarodnog prava TRIPS-a i STO, traže odštetu i ukidanje pomenutog Zakona, zaslepljeni pohlepom. Njih ne interesuje četiri miliona teško obolelih od SIDE koje predsednik Mandela ima u vidu kada se bori za pravo svoje zemlje, da nabavlja lekove po realnoj ceni. Uspeo je da kupi jeftine lekove iz Brazila, svesno kršeći TRIPS i spašava obolele. Mandela je pobednik i povlači se tužba protiv njegove vlade. Divu dva veka Nelsonu Mandeli, povodom devedesetog rođendana u znak poštovanja lično dolazi predsednik SAD-a Džordž Buš i proces se zaustavlja.

Na žalost Pupinova, Boškovićeva pa i Selakova filozofija da „Putem u inovacijsko društvo“ rešavamo ekonomske i sve druge probleme, nije zaustavila razbijače Jugoslavije. Mnogi su se udružili da se prvo sruši izvanredni predsednik Vlade Ante Marković koji nas je tada mogao uvesti u Evropsku Uniju. Raspadom SFRJ nastala su teška vremena za privredu i Inovacijski pokret.

Na vlast dolaze ljudi koji uglavnom malo znaju o proizvodnji i ona ih ne interesuje. Samim tim ne znaju, niti žele da čuju za bilo kakav Inovacijski pokret koji je postojao i koji bi se mogao koristiti u rešavanju ekonomskih problema. Savez pronalazača Jugoslavije kao i država raspao se i nešto srpskih kadrova sa Mladenom Selakom pokušalo je da ojača Savez pronalazača u novoj državi. Na žalost, bez prave podrške Privredne komore ništa se nije moglo ozbiljnije uraditi. Loša privatizacija nije obezbedila razvojnu funkciju privrede, već je praktično uništila velike privredne sisteme i stvorila ogromnu nezaposlenost.

Nevenka Dedić, Selakova ćerka, sa predsednikom SANU-a Nikolom Hajdinom

Selak donosi odluku da formira posebnu Fondaciju koja bi obnavljajući Pupinov fond bila kontinuitet i Inovacijskog pokreta. Posle višegodišnjih konsultacija Selak postavlja Milana Božića, pat.ing. za predsednika Fondacije i tada počinje ozbiljan posao na oživljavanju imena i dela Mihajla Idvorskog Pupina. Upravo na Pupinovim idejama započinje da finansira najbolje mlade pronalazače u državi, koji na svojim patentima osnivaju firme. Selak za ovaj program dobija podršku iz Srpske akademije nauka i umetnosti pa predsednik SANU Nikola Hajdin postaje i predsednik Upravnog odbora Fondacije.

Branko Krga

Počasni građani Idvora

Vrše se intenzivne pripreme za obeležavanje 150.godina rođenja Mihajla Pupina. Predsednik Organizacionog odbora je bio ing. Nikola Stojšić iz Novog Sada, predsednik Privredne komore Vojvodine. Klima je počela da se menja pa predsednik Republike Srbije gospodin Boris Tadić tri godine za redom prisustvuje Oktobarskim susretama pronalazača, dva puta u Privrednoj komori Srbije a jednom u Idvoru 2004. Fondacija pomaže obnovu Pupinove kuće i Doma u Idvoru uz angažovanje državnih organa iz Beograda i Novog Sada.

Oktobarski susreti u Idvoru 2014.

Na Susretima se tradicionalno dodeljuju najviša društvena priznanja: medalja Tesla-Pupin, Pupinova medalja (kontinuitet iz 1979) kao i medalja Mladen Selak za mlade pronalazače i Simićeva nagrada za legende Inovacijskog pokreta. Tako je nastavljen kontinuitet i spašen Inovacijski pokret ozakonjen Odlukom Skupštine SFRJ 1974 godine.

Oktobarski susreti u Idvoru 2014.

Fondacija je imala izuzetno bogatu izdavačku aktivnost. Ceo Inovacijski pokret detaljno je opisan u knjizi „Tehnologija i patenti sredstvo dominacije“ Milana Božića, izdata 2000. godine. Promocija je bila u Privrednoj komori Srbije 20. novembra 2001. gde su prisustvovali predsednici Saveza pronalazača Srbija Ing.Pera Belić i predsednik Saveza pronalazača Crne Gore Ing.Ratko Tomašević. Tada su Srbija i Crna Gora bile u zajedničkoj državi. Fondacija dalje nastavlja sa izdavanjem GODIŠNJIH GLASNIKA koji sadrže istorijat Inovacijskog pokreta i najznačajnija dešavanja u državi na polju razvoja inovacija. Oktobarski susreti se održavaju redovno svake godine u tesnoj saradnji sa Idvorom i Novim Sadom. Tako je Inovacijski pokret spašen. Povodom Nove godine Fondacija izdaje popularne kalendare sa osnovnim porukama kako da se Pupinovo životno iskustvo stavi u funkciju rešavanja ekonomskih problema. Nudimo Tehnološke inovacije kao resurs, kojim treba rešavati privredne probleme. Na svim našim izdanjima ta poruka se redovno ističe. Na žalost niko od državnih organa ne prepoznaje tu vrednost.

Fondacija nastavlja borbu za izgradnju sistema vrednosti u našoj zemlji i štampa prvo ilustrovano izdanje Pupinove autobiografije „Od pašnjaka do naučenjaka“ u 10.000 primeraka i besplatno deli srednjim školama u Srbiji.

Vojna akademija, Beograd 2016.

Uspeli smo da se izborimo da MOST koji povezuje Zemun i Borču dobije ime Mihajla Pupina. Borba je trajala preko tri godine i najveću pomoć su nam pružili naši aktivisti iz Zrenjanina koji dobro poznaju Pupinove zasluge. Podržavamo i pomažemo ideju da Idvor postane Centar za mlade talente u Srbiji, koristeći posebno sve ono što postoji u Pančevu i Novom Sadu. Naročito dobru saradnju imamo sa društvom „Mihajlo Pupin“ iz Ljubljane, elektrotehničkom školom „Mihajlo Pupin“ iz Skoplja i „Pupinovom kućom“ iz Vevčana.

Vevčani, Ohrid, 2014.

Mladen Selak je na Oktobarskim susretima 2012. u Idvoru obećao da će Fondacija uraditi spomenik Pupinu u Beogradu ispred ETF pored Nikole Tesle. To je nacionalna sramota da Pupin nema spomenik u glavnom gradu naše zemlje, rekao je bivši rektor BU i dekan ETF-a prof.dr Branko Kovačević, inače potpredsednik UO Fondacije. Zato će Fondacija uraditi idejni projekat i obezbediti neophodne dozvole pod jednim uslovom, da na svaki dolar koji ulaže Fondacija, Srbija obezbedi drugi dolar. Fondacija je sve uradila kako je Selak obećao, ali neki ljudi koje ne vodi želja za afirmacijom Pupina, celu stvar su zaustavili.

Prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu

Koliko su ideje Mladena Selaka bile utemeljene u njegovoj porodici najbolje se vidi da i posle njegove smrti brigu preuzimaju njegova deca. Nevenka Dedić, ćerka Mladena Selaka bila je u Idvoru na Oktobarskim susretima 2014.dajući punu podršku u daljem radu Fondacije. Posebnu zahvalnost je uputila akademiku Nikoli Hajdinu, Slobodanu Simiću, generalu Branku Krgi, prof. Branku Kovačeviću i drugima koji su najzaslužniji za uspeh Fondacije.

Srpski patrijarth Irinej prima delegaciju Odbora za obeležavanje 160.godina od rođenja Mihajla Pupina

Predsednik države prima delegaciju Odbora

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

[1] Ono što nije zapisano kao da se nije ni desilo, jer ništa nije pošteđeno zaborava.Tako nas istorija uči. Istorija je prepuna zaboravljenih heroja i velikih događanja. Pamćenje naroda je nesigurno i podložno promenama politike pa deo prošlog vremena ako ne odgovara režimima može zauvek da nestane. Tu sudbinu je doživeo Pupin, a danas Inovacijski pokret u Jugoslaviji, pravo bogatstvo ideja za oživljavanje proizvodnje, za koga se niko ne intersuje. Samoljubljivi političari kod nas, uglavnom vlast drže praznim obećanjima ignorišući iskustva Jugoslavije, jedne od najuglednijih država u svetu 70-tih godina XX veka. Tako odbacuju najznačajniji resurs u svetu za privredni razvoj Tehnološke inovacije, za koji mnogi nisu ni čuli. Zato Fondacija stalno preko trideset godina o tome piše. Glasnik 10 je ceo posvećen idejama i velikanima Inovacijskog pokreta. Time ostaje nada, da će neko posle mnogo godina, pronaći naše tekstove i poći tragom koji će ih odvesti do zaboravljenih heroja Inovacijskog pokreta Mike Špiljaka, Dragutina Boškovića, Radeta Galeba i mnogih drugih kao i do jednog od 500.000 pronalazača Milana Veljkovića Šureta iz RTB Bora, čiji je Aktiv pronalazača iskazivao Inovacijski dohodak u ukupnom dohotku Kombinata u iznosu od 55%.

MLADEN SELAK, NOSILAC 18 PATENATA SVETSKOG ZNAČAJA

Mladen Selak i supruga Melani sa decom

Mladen Martin Selak je rođen 25.Januara 1921. u Bojni na Kordunu. U Novi Sad se preselio 1930. gde je završio osnovnu i građansku školu. Školovanje na Trgovačkoj akademiji u Novom Sadu prekinuo je 1941. sklanjajući se od rata. Spletom tragičnih okolnosti našao se i u Jasenovcu koji je preživeo i u julu 1941. stigao u Beograd, kao izbeglica. Kasnije je pod okupacijom Nemaca prisilno odveden u Borski rudnik, iz koga je izašao 1943. Iste godine upoznao je i suprugu Melaniju, sa kojom se oženio 22. februara 1943. Oslobođenje su dočekali u Beogradu.

Već 1955. odlučuje da potraži mogućnost boljeg života i pronađe sreću i slobodu izvan granica svoje zemlje. Beograd napušta 31. oktobra 1955. odlazeći u Austriju, gde mu se krajem godine pridružuje i supruga. Nakon 11 meseci čekanja, 26.septembra 1956 stiže u Njujork.

I kao i svaki vredan emigrant, na početku radi teške fizičke poslove, usput učeći engleski jezik. Igrom slučaja zaposlio se na Politehničkom institutu u Bruklinu (Graduate Center, Farmingdale, LI, NY), gde je radio u pripremanju i kopiranju doktorata naučnika, koji su se školovali u Avio Space Centru. Zalaganjem tadašnjeg dekana Instituta, upisuje Mašinski smer, ulažući izuzetne napore da nadoknadi svoje ograničeno znanje iz trigonometrijske matematike i još uvek prisutne probleme sa znanjem engleskog jezika. Nakon tri godine temeljnog studiranja, dobio je diplomu „Certificate of Jr. Desinger“.

U to vreme Mladen Selak dobija i prve ideje za svoje patente, a ofsetna štampa za njega je bila grandiozan izazov, iz koga se rađa i njegov prvi patent- „feeder“(ubacivač koverata) u ofsetnu mašinu, koji je svojom primenom učetverostručio štampanje koverata na ofsetnim mašinama. Osniva svoju privatnu firmu i uporno je razvija, ali pod teškim uslovima recesije 1972/3. godine je prodaje i seli se u Čikago, pod petogodišnjim ugovorom sa kompanijom koja je otkupila njegove patente. Pet godina kasnije, sada sa već 4 patenta i velikim iskustvom u grafičkoj industriji, osniva „Astro Machine Corporation“, koja danas ima visoko mesto u ovoj grani industrije u svetu. Do danas ima 18 prijavljenih svetskih patenata i deluje usredsređen na razvoj i progres sopstvene firme.

Jugoslovenske pronalazače pomaže preko 30 godina. Obnavljajući Pupinov fond zalaže se da se ta organizacija omasovi, posebno sa mladim ljudima. Visoko priznanje „Tesla-Pupin“, nagradu za pronalazaštvo, Mladen Selak je dobio 2001, za svoj dugogodišnji rad na unapređenju tehnologije, nauke i razvoja, kao i Povelju Srpske akademije nauka i umetnosti 2006.

Kroz čitav život vodio ga je moto:“Radi, živi i daj drugome da živi„. Mladen Selak svojim časnim radom, životom i pružanjem drugima, jeste primer za humanost i dokaz da su snovi ostvarivi, ukoliko se silno žele i ukoliko se na njima ozbiljno i vredno radi.