Kragujevac, 18. februar 2014.
Dragiša Nedović (Kragujevac, 20. jul 1916 — Kragujevac, 31. januar 1966) je bio srpski kompozitor, muzičar i pesnik (tekstopisac). Rođen je u Kragujevcu, u siromašnoj gradskoj porodici od oca Andreje i majke Gine.
Sa šesnaest godina odlučuje da krene peške iz Kragujevca na put „kako bi narod čuo njegovu muziku“. Sa sobom nosi samo gitaru. Put ga odvodi u Bosnu, gde piše sevdalinke: „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pjesme zaniješe“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“… koje su odavna postale trajna muzička baština.
Posle Bosne, put ga vodi u Dalmaciju, gde, inspirisan morem i brodovima, piše pesme u duhu dalmatiskih narodnih pesama: „O, lipa ti neznanko“, „O, brodiću beli“, „Mare, Mare, srićo moja“ (Kad si bila mala Mare).
Po povratku u Srbiju, stvara niz pesama koje su vremenom dobile status izvornih: „Stani, stani, Ibar vodo“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Lepe li su nano Gružanke devojke“, „Na Moravi vodenica stara“, „Jesen prođe, ja se ne oženih“, „Ajd’ d’ idemo Rado“, „Siromah sam, druže“, „Harmoniko moja“, „Jutros mi je ruža procvetala“ i mnoge druge.
Napisao je preko 400 pesama.
Ajd idemo Rado
Jesen prođe, ja se ne oženih
U lijepom starom gradu Višegradu
Stani, stani Ibar vodo
Iz Bosne se jedna pesma čuje
Tekla reka Lepenica
Bosanske me pjesme zaniješe
Kosio sam seno dole kod Morave
Prođoh Bosnom kroz gradove (koautor Rade Jovanović)
Obraše se vinogradi
Lepe li su nano gružanke devojke
Jutros mi je ruža procvetala
PRESTIGE-MIA