Е. ПОЛЬГУЕВА (заместитель главного редактора) – Независимая народная газета ’Советская Россия’
Народни музеј
Адреса: Вука Караџића 1, Телефон: +381 34 33 33 12
Е-маил: музејкг@гмаил.цом Wеб: www.музеј.орг.рс
Радно време: 9,00 – 17,00х Суботом: 9,00 – 14,00х Недељом: 10,00 – 14,00х
Улазнице се плаћају.
—————————————————————————————
Зачеци музејског рада у Крагујевцу могу да се вежу за прву половину XИX века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Данашњи Народни музеј у Крагујевцу основан је 1949. године.
Делатност музеја обавља се у објектима: Амиџин конак, Конак кнеза Михаила, Уметничка галерија, Кућа Љубице Филиповић, Кућа проте Милоја Барјактаровића, спомен кући у Дуленима и Грошници и Модерној галерији. Музеј поседује одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије и ликовну уметност. У археолошком одељењу се чува више од 10.000 инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна збирка обухвата више од 1.000 уметничких дела изузетне вредности, посебно српског сликарства.
Музеј „Стара ливница“
Адреса: Трг Тополиваца 4, Телефон: +381 34 33 77 86
Радно време: 9,00 – 14,00х (радним даном)
Улаз је слободан.
—————————————————————————————
Музеј Стара ливница је смештен у објекту некадашње Тополивнице из 1882. године. То је најстарији сачувани део војне фабрике и Војно – занатлијске школе, прве те врсте у кнежевини Србији. Основан је 1953. године. Музеј се налази у саставу фабрике Застава оружје. Зграда је историјски споменик и под заштитом је државе као културно добро. Поседује збирке оружја и опреме, машина и алата, архивске грађе, фотографија, ликовних предмета и збирку ордења, печата, пехара и медаља, укупно око 5.800 предмета.
Стална поставка музеја прати историјат крагујевачке војне фабрике, од њеног оснивања 1853. године до 1973. године, као и изложбу модернијег наоружања. Музеј поседује значајне раритете као што су чувена пушка Маусер – Миловановић М 1880 (тзв. Кокинка), затим њена побољшана верзија из 1907. године са магацином од 5 метака – Маусер – Миловановић – Ђурић итд. Ту су и ретки примерци овде преправљаних пушака стране производње. Изложено је и трофејно оруђе из Првог и Другог светског рата, затим фото и архивски материјал који хронолошки прати историју фабрике, али који задире и у причу о граду. Приказани су и цивилни производи фабрике, производи војне опреме, програми Седларнице, Инструментарнице… Приказан је производни програм војне фабрике између два светска рата, а после Другог светског рата производња се наставља и окреће програму артиљеријског оруђа и оружја. Поставка обухвата и програм ловачког и спортског оружја чији су примерци изложени у музеју.
Музеј „21. октобар“
Адреса: Десанкин венац бб
Телефон: +381 34 33 56 07, Водичка служба +381 33 56 07
Wеб: www.споменпарк.цом
Радно време: 8,00 – 15,00х (до априла), 8,00 – 18,00х (од априла до септембра)
Суботом и недељом: 8,00 – 15,00х. Улазнице се плаћају.
—————————————————————————————
На улазу у Спомен парк подигнута је импозантна зграда Музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Зидајући тридесет кула без прозора и врата архитекте Иван Антић и Иванка Распоповић имали су намеру да покажу безизлазност ненаоружаних грађана испред митраљеских цеви. Црвена цигла асоцира на проливену крв, тридесет три куполе – тридесет масовних гробница у Спомен парку и три у оближњим насељима, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу. Основа музеја је урађена у облику крста, општехришћанског симбола страдања.
У музеју се чувају потресни документи везани за 21. октобар 1941. године од којих су најтрагичније поруке стрељаних грађана написане у последњим тренуцима живота, документи и фотографије нађене код њих. Од уметничких дела у музеју истиче се циклус од 27 слика Петра Лубарде под називом „Доста крви, доста убијања“. Испред зграде Музеја, на травњаку, и испред његовог улаза налазе се две скулптуре од бронзе, поклон новосадског вајара Јована Солдатовића Крагујевцу: Суђаје и Човек без илузија.
Галерија „Рима“
Адреса: Бранка Радичевића 20, Телефон: +381 34 36 63 96
Радно време: 10:00 – 14:00 и 17:00 – 20:00
————————————————————————————————–
Галерија „Рима“ је по својој основној делатности изложбена галерија и њен рад се базира на представљању врхунских дела модерног и савременог сликарства. У својој збирци поседује радове значајних српских сликара и сликарских праваца прве половине XX века (импресионизам, кубизам, конструктивизам, експресионизам, интимизам…), а важан сегмент деловања везан је и за токове савремене уметничке продукције, односно представљање стваралаштва савремених уметника путем изложби и каталога.
Галерија „Мостови Балкана“
Адреса: Краља Петра И 16, Телефон: +381 34 33 84 51
Радно време:
09:00 – 20:00 радним данима у зимском периоду од 01. новембра до 30. априла
09:00 – 21:00 радним данима у летњем периоду од 01. маја до 31. октобра
09:00 – 15:00 понедељком и суботом
————————————————————————————————–
Програмска концепција галерије оријентисана је превасходно ка томе да представи савремену ликовну уметност и најактуелнија дешавања, како на домаћој, тако и на међународној уметничкој сцени. Уметничке изложбе прати каталошка публикација. Поред тога, у овом простору се одржавају књижевне вечери и предавања.
Галерија Народног музеја
Адреса: Вука Караждића 1, Телефон: +381 34 33 33 02
Радно време:
08:00 – 15:00 радним даном,
10:00 – 17:00 посета
10:00 – 14:00 суботом и недељом
—————————————————————————————
Галерија је највећи изложбени простор Народног музеја намењен тематским музејским изложбама, изложбама савремене уметности и сталној поставци српског сликарства и скул-птуре XX века. У Галерији су смештене и управа, фотолабораторија и препараторска радио-ница. Изложбени простор Галерије Народног музеја је површине 432 м2 у суперсцрипту.
Модерна галерија (Мали ликовни салон)
Адреса: Плато Робне куће „Београд“, Телефон: +381 34 33 56 83
Радно време: 12:00 – 20:00 радним даном, 09:00 – 13:00 суботом
—————————————————————————————
Намењена је за изложбе из текућег уметничког стваралаштва. На површини од око 60м2 у суперсцрипту, од отварања 1980. године па до данас, организовано је преко 500 изложби младих и афирмисаних уметника из земље и иностранства. Најпосећенији је изложбени простор Народног музеја са годишњом посетом од више хиљада посетилаца.
„Арт Цафе“ галерија
Адреса: Радоја Домановића 12, Телефон: +381 34 33 61 22
Радно време:
08:00 – 24:00 понедељак – четвртак
08:00 – 01:00 петак, 09:00 – 13:00 субота
—————————————————————————————
Арт Цафе галерија СКЦ-а представља место где се једномесечно постављају изложбе домаћих и страних афирмисаних уметника из области сликарства, фотографије, карикатуре…
Галерија Дома омладине
Адреса: Бранка Радичевића 1, Телефон: +381 34 30 24 27
Радно време: 09:00 – 24:00
—————————————————————————————
Омиљено је место окупљања младих, одржавања бројних квалитетних свирки, ликовних изложби и место које је изнедрило бројне позоришне, филмске и музичке уметнике српске сцене.
Галерија „Арт”
Адреса: Бранка Радичевића 20, Телефон: +381 34 35 41 54
Радно време: 09:00 – 20:00 понедељак петак, 09:00 – 15:00 субота
—————————————————————————————
Најстарија приватна галерија у Крагујевцу, основана 1994. године. Акценат поставке је на савременом српском сликарству, а у последње време честе су и међународне изложбе.
Народна библиотека „Вук Караџић“
Адреса: Др Зорана Ђинђића 10
Телефон: +381 34 30 01 60
Wеб: www.нбкг.рс
——————————————————————————————————
Народна библиотека „Вук Караџић“ основана је 1866. године, а пре библиотеке у Крагујевцу је радило једно од најстаријих читалишта у Србији, формирано 1846. године, по угледу на београдско. Иницијатива Јанка Шафарика предочена је кнезу Михаилу Обреновићу и он је потписао Указ о оснивању Јавне библиотеке 14. јуна 1866. године. Од оснивања до данас, Библиотека је у зависности од периода и положаја библиотекарства у Србији прошла кроз различите фазе развоја. Крајем XX века Народна библиотека је располагала фондом од 271.610 публикација. Такође, ова установа организује велики број културно – образовних манифестација и сарађује са институцијама културе из бројних градова и општина Србије и иностранства. Тренутно има преко 300.000 публикација.
Културно – историјски комплекс „Милошев венац“ обухвата део централног градског подручја у којем се налазе најзначајнији објекти изграђени у време када је Крагујевац био прва престоница модерне српске државе (1818 – 1841). Име је добио по Кнезу Милошу Обреновићу који је Крагујевац прогласио за главни град тек ослобођене Србије. Најзначајније знаменитости су сконцентрисане на левој и десној страни Лепенице, највеће реке у крагујевачкој котлини, дуге око 48 км, чије обале у центру града повезују стари армирано – бетонски мостови, први те врсте у Србији.
Центар нове престонице Србије развио се у облику елипсе. Ту су настале прве државне грађевине: двор са конацима, црква, арсенал, затвор или „апс“, касарне, „шпитаљ“, апотека, Гимназија, Лицеј, Театар… Дворски комплекс није сачуван. Милошев конак је срушен 1941. године током бомбардовања (у то време је био Официрски дом), а много пре њега изгорео је и Љубичин конак (Шарени конак) и срушене су војне бараке. Међутим, и данас су очувани поједини објекти изграђени у периоду од 1818. до 1841. године, у другој половини XИX и до почетка XX века.
Амиџин конак
Амиџин конак је једина до данас сачувана зграда из комплекса Милошевог двора и у склопу је Народног музеја. Име је добила по управнику кнежевог двора, Сими Милосављевићу – Паштрмцу, званом Амиџа (ујак). Амиџин конак је саграђен 1818. године и репрезент је балканско – оријенталног стила. Конак је служио за смештај момака који су сачињавали кнежеву пратњу, као и за прихватање нахијских кнезова и других виђенијих намерника приликом њиховог доласка код кнеза у Крагујевац.
Стара (Придворна) црква
Стара (Придворна црква) подигнута је 1818. године, на месту где је некад било гробље. Кнез Милош Обреновић као ктитор овог храма није жалио материјалних средстава, ангажујући најбоље мајсторе за градњу цркве. Посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша реконструисана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве.
Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.
Зграда Старе скупштине
Зграда Старе скупштине се налази крај Старе цркве. Скупштинска зграда, која је до данас сачувана, подигнута је 1859. године. Читавом зградом доминира пространа сала са стубовима која је служила за скупштинска заседања. У тој сали су доношене врло важне државне одлуке током XИX века. Овде су 1878. године су прочитане одредбе Берлинског уговора, који је Србији и Црној Гори донео независност.
Конак Кнеза Михаила
Конак кнеза Михаила саграђен је 1860. године. Крајем XИX века у њему се налазио Официрски дом. Данас су у њој управа Народног музеја и музејска библиотека.
Зграда Гимназије
Зграда Гимназије једна је од најмонументалнијих школских зграда подигнутих у Србији у XИX веку. Саграђена је 1887. године и тада је прва Гимназија у Србији, основана 1833. добила своју зграду. Из њених учионица су 21. октобра 1941. године Немци извели на стрељање велики број ђака и професора. Једна од учионица је претворена у Спомен учионицу, посвећену овом трагичном догађају.
Зграда Театра
Зграда Театра је изграђена 1928. године, за потребе првог позоришта у Србији. На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Крагујевац долази Јоаким Вујић, који 1835. године оснива Књажеско сербски театар. Зграда позоришта изграђена је између два рата. Испред зграде се налази споменик Јоакиму Вујићу.
Зграда градске тржнице
Зграда градске тржнице је саграђена 1828/29.год. као најлепша пијачна хала у Србији, а једна је од првих покривених у тадашњој Европи. Зграда до данас није променила намену.
Споменик палим Шумадинцима
Споменик палим Шумадинцима се налази у Малом парку, код градске Тржнице. Овај споменик постављен је 1932. године и дело је познатог вајара Антуна Аугустинчића. Посвећен је борцима палим у ратовима за ослобођење од 1804. до 1918. године.
Зграда Старе Ливнице
Зграда Старе Ливнице је један од најстаријих индустријских објеката на овим просторима. Када је 1851. године Тополивница премештена из Београда у Крагујевац, почела је изградња индустријског објекта. Садашња зграда Ливнице је из осамдестих година XИX века и саграђена је делимично на темељима некадашње Тополинвице. Грађена је по угледу на сличне индустријске објекте ове врсте у Немачкој и Француској. Данас се у њој налази Музеј „Стара Ливница“.
Кнежев арсенал је јединствени војно индустријски и архитектонски комплекс у Србији и Европи. Ова својеврсна амбијентална целина састоји се од фабричких зграда и радионица, са краја XИX и почетка XX века. Проглашен је за културно добро од великог значаја 1979. године.
Највеће индустријско предузеће Србије у XИX веку, Тополивница, настала је од некадашњег Старог Милошевог Арсенала и од тада, металска индустрија је основ привредног развоја града, а град постаје носилац индустријског прогреса Србије. У комплексу Војнотехничког завода, у објекту „Чаурнице“, 1884. године засијала је прва електрична сијалица у тадашњој Србији и те је године у Тополивници прорадила и прва електрична машина.
Индустријска архитектура, карактеристична за изградњу Кнежевог Арсенала, преузета је од Немачке и Француске. Карактеришу је црвена опека, дрвени доксати и степеништа, изломљени кровови под црепом и високи димњаци, који чине складну целину. Главна зграда је једноспратна, симетрична, са високим дводелним прозорима, кровним фризом и шупљикавим украсима од наизменично слагане цигле испод спратних прозора. Са обе стране улаза, налази се по једна топовска цев на бетонском постаменту. Сматра се да је инжењер Тодор Тоша Селаковић имао највише утицаја на изградњу овог војнотехничког комплекса.
Аутентичност најстарије српске индустрије сачувана је у непосредном градском језгру и то представља идеалан положај за конзервирање и валоризацију у културне, уметничке и туристичке сврхе. Тако валоризован простор би био финансијски самоодржив, препознатљив, градски бренд и неодвојив део градске целине.
У Кнежевом арсеналу налази се музеј „Стара ливница“ који има својеврсну поставку оруђа и оружја и пратеће опреме из XИX и XX века, преправљаних или произведених у крагујевачкој фабрици оружја.
Последњих година Кнежев арсенал је посебно интресентан филмској и музичкој индустрији па су на овој локацији снимани бројни музички спотови, али и домаћи и инострани филмови и серије, попут флма италијанско – ирске копродукције, који приказује изградњу вероватно најпознатијег брода у историји, „Титаника“.
Гост емисије на радију „Златоусти“ Екатерина Полгуева
Крагујевац, 20-21.09. 2013.
PRESTIGE-MIA