Emisija Melem
Parlamentarni sistem je kako kažu pre svega specifičnost Evrope, rođen u istorijskim prilikama Engleske, protkan borbom kralja i parlamenta koja je začeta u ranom srednjem veku. Parlamentarni sistem je trebalo da bude konkurentan američkom sistemu.Razvoj i jačanje parlamentarnog sistema vodili su jačanju vlade, a slabljenju šefa države.Iako je za ovaj sistem glavni simbol parlament, to ne znači da on dominira. I u kolevci ovog sistema Engleskoj, ovaj sistem je ipak evoluirao. Od vremena kada je monarh bio važniji činilac, preko ravnoteže kraljevsko – parlamentarne vlasti, do današnjeg dana kada vlada ima čak i premoć.
Kažu da ne postoji idealna ravnoteža čak ni u zemljama kao što su Engleska i Francuska. U Engleskoj vlada dominira, a u Francuskoj skupština ima vlast. Po rečima Slobodana Jovanovića engleski sistem se približava severnoameričkom, a francuski se približava švajcarskom sistemu.
U američkom sistemu je moćniji Kongres nad predsednikom.
A gde smo u celoj priči mi?
Kakva je naša ustavna i politička istorija?
Ustavom iz 1990.g. Srbija je izgubila bitku za parlamentarnu demokratiju i pre nego je bitka počela. Da li je to što je tada rođeno, toliko pogrešno, da vuče i dan danas posledice koje ne mogu biti ispravljene. Umesto čistog parlamentarnog sistema zadesio nas je totalno deformisan sistem, kvaziparlamentarni mešoviti sistem sa primesama predsedničkog. Dok se u nekim zemljama pokazao kao dobar i efikasan u zemlji kao što je naša on nije bio delotvoran.
U prilog parlamentarnog sistema u Srbiji ide i to da je ona imala dužu i razvijeniju parlamentarnu tradiciju i kulturu nego predsedničku. Nakon vremena knjaževske i kraljevske vlasti Srbija se ipak krajem XIX veka opredelila za sistem ustavne i parlamentarne demokratije. Taj sistem je imao kratak prekid kada je 1929.g. Kraljevom diktaturom suspendovan, a Ustavom od 1931.g. promenjen u korist jačanja kraljevske vlasti.
Ustavom od 1990.g. dobili smo jakog i nezavisnog predsednika Republike, a nakon srpske revolucije 2000.g. očekivalo se da će Srbija napokon krenuti putem parlamentarne demokratije ali se na žalost to nije dogodilo. Novi srpski lider Zoran Đinđić je kažu svojom veštinom i energičnošću obezbedio većinu za svoju DS. Dobri poznavaoci tvrde da je time učinjena medveđa usluga parlamentarnom režimu. Dok smo u vreme Zorana Đinđića, pa zatim Koštunice imali jaku vladu koja je upravljala parlamentom i zasenila anemičnog predsednika Republike, danas se situacija bitno promenila.
Postavlja se pitanje; da li je stvoren lažan utisak da je sistem zdrav i stabilan, da dobro funkcioniše i nije li to samo posledica stranačke solidarnosti kojom su samo dobro namireni i izravnati stranački interesi.
Mi smo i dalje na početku razvoja parlamentarizma i tek treba da prolazimo kroz njegove modifikacije. Da li je tačno da će nas bolje zaštititi parlamentarni sistem od jake vlade, nego predsednički sistem od jakog predsednika?
Kroz istoriju sa predsednicima nismo uspeli da izađemo na kraj i suzbijemo njihovu volju ni samovolju, a sa vladom tek treba da vidimo kako ćemo kada zaživi na našem tlu istinski parlamentarizam.
„Ustav se mora smatrati kao jedna pravna svetinja, najveća pravna svetinja uopšte. Svi najviši državni magistrati, počevši od vladaoca, zaklinju se njemu na vernost. On sačinjava pravnu osnovu, fundament državne zgrade. I kogod želi da u toj zgradi mirno i bezbedno živi, ne sme da dira u njene temelje“.
Laza M. Kostić, o srpskom ustavu
O srpskom ustavu pet godina posle komentarišu:
Dr Olivera Vucic – redovni profesor na predmetu Ustavno pravo, Pravni fakultet u Beogradu. Takodje je i sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Autor veceg broja naucnih radova, udzbenika, monografija. Ucesnik brojnih konferencija i naucnih skupova domaceg i medjunarodnog znacaja. Clan Srpskog udruzenja za ustavno pravo u Beogradu. Olivera vučić kaže:
„Dobri ustavi obično traju dugo, pa se i posle prestanka svoga važenja pamte i pominju, a njihova rešenja služe za ugled potonjim ustvavotvorcima i predstavljaju deo kulturne baštine jednog naroda“.
Vreme koje dolazi treba da pokaže da li smo sazreli za istinski parlamentarizam i prevazišli dečije bolesti našeg političkog života u kome smo dugo podnosili da budemo objekt, a ne subjekt vlasti“.
Kaže prof. dr Vladan Mihajlović, Pravni fakultet, Priština (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici)
Dr Vladan Mihajlovic – redovni profesor na predmetu Ustavno pravo, Pravni fakultet u Pristini, sa privremenim boravistem u Kosovskoj Mitrovici. Zivi u Kraljevu. Autor veceg broja naucnih radova, udzbenika, monografija i knjiga. Ucesnik brojnih naucnih skupova. Dobar poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji i savremenog ustavnog sistema Srbije.
Dr Aleksandar Martinovic – asistent na predmetu Upravno pravo, Pravni fakultet u Novom sadu. Poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupstini Republike Srbije. Ucesnik brojnih konferencija i naucnih skupova domaceg i medjunarodnog znacaja.
Moramo da se zapitamo, zašto je sudbina gotovo svih srpskih ustava da budu „mrtvo rođeni“. (Milovan Milovanović)
Emisija Melem
autor i voditelj: Marina Mia Končar
muzički urednik: Milan Marić
produkcija: Prestige MM